Musa Ćazim Ćatić SLOBODO SLATKA I DRAGA

  

Published on Mar 28, 2008 by bilicvit

"Slobodo slatka i draga, najljepša edenska vilo,
Kojoj na čelu vazda trepti sunca sjaj,
Što srce čovjeku grije i ptici snaži krilo,
Da zraka talasom pliva ko laki uzdisaj!

Ti čudotvorja si puna ko štaka kojom Kelim
Na valu bučnog Nila krvav je stvarao plam,
A ti si bijela ruka pod čijim cjelovom vrelim
života znak je davo i tvrdi sinajski kam.

Kud tvoja kroči noga, tu miris-cvijeće cvati,
U hladu tvojih krila vječit caruje dan;
Bogalj i silni gavan ime ti zvijezdama zlati -
I kada o tebi sanja, najslađi to mu je san.

Za te je, slobodo sveta, u termopilske klance
Hrlio u krilo smrti spartanskog ponosa cvijet,
Kadno je perzijski despot u teške okovo lance
Snažne duhove pontske, htijući satrti svijet.

I slavni djedovi moji tako su ginuli za te,
Na tvom braniku vazda prsa im bijahu zid;
Ah, ti si grlila nekad moje čelik-Hrvate
I svojom oštrila rukom mačeva njihovih brid.

Na ravnom Duvanjskom polju ti alem-krunu splete
Našemu prvom kralju, oj zlatni sance moj!
Najdraži to mi je listak povijesti naše svete,
Jer tada Hrvat vitez u svom bijaše svoj.

Željezna njegova ruka bezbrojne vojske svlada,
Pred njom je narode mnoge hvatao trepet i strah,-
I gordi mletački lav je plačao harač nam tada,
Prijestolju našem sjajnom ljubeći podnožja prah.

I naše plovljahu lađe pučinom Adrije plave,
U mednoj hrvatskoj rijeci s njima se orio poj
Hrabrih mornara naših što ih je put bajne slave
Vodio kroz strašnu buru lik arhanđeoski tvoj.

Ah, to je davno bilo! Stoljeća prođoše mnoga
I tamnim prekriše plaštom tvojih nam stopa trag:
Kad je međ krvnom braćom prestala carevat sloga,
Zlobni je Arapov unuk na rodni kucn'o nam prag.

I tada, slobodo zlatna, njegova prljava ruka
Međ nama iskopa tebi dubok i leden grob -
I od tog kobnog časa do danas u moru muka
Hrvatski narod je bio - tuđa sluga i rob.

I sada jedan ga dušman ognjenim bičem prži,
Poput vampira pijuć znoj mu toplu i krv;
Dušmanin drugi i sad mu viš glave handžar drži
S osmijehom punim zlobe, spreman komadat strv.

Al zlatno doći će doba kad će hrvatske svijesti
Na našem ognjištu opet zabuktat žarki plam I ti ćeš s hrvatstva dragog teške okove stresti,
A složna braća tebi zidat ce veleban hram.

Ah, ja ću možda tada u hladnom grobu biti
Ali ću osjećat opet tvoj životvorni dah;
Slobodo, tebi u slavu himnu će viti
Na nebu duša moja i mrtvi pod zemljom prah!

Zlatarevo Zlato,,,A.Senoa

Divna si ,bajna si Zelen-goro rodnoga mi kraja,ti prvi vidice moga djetinjstva.I dignem li oci prema tebi,kad vecernje sunce poigrava vrhom i dolom i svoje zrake prosiplje tvojim zelenilom,u mojoj se dusi bude slike iz davne davnine,,vrli junaci,uznosite gospe,ljuti silnici i bijedni kmetovi.,,,a stari Medvedgrad kao da je opet ozivio ali nije rusi se stara gradina,,rusi.No dolje,dalje pod gorom uzdize se sjajan ,snazan kao mladahni junak nas Zagreb grad.

habanera,,carmen,,,bizet

'amour est un oiseau rebelle 
Que nul ne peut apprivoiser 
Et c'est bien en vain qu'on l'appelle 
C'est lui qu'on vient de nous refuser 

Rien n'y fait, menaces ou prières 
L'un parle bien, l'autre se tait 
Et c'est l'autre que je préfère 
Il n'a rien dit mais il me plaît 

L'amour, l'amour, l'amour, l'amour 
L'amour est enfant de bohème 
Il n'a jamais jamais connu de lois 
Si tu ne m'aimes pas je t'aime 
Si je t'aime prend garde à toi 
Si tu ne m'aimes pas 
Si tu ne m'aimes pas je t'aime 
Mais si je t'aime, si je t'aime 
Prends garde à toi 

L'oiseau que tu croyais surprendre 
Battit de l'aile et s'envola 
L'amour est loin, tu peux l'attendre 
Tu ne l'attends plus, il est là 
Tout autour de toi, vite, vite 
Il vient, s'en va puis il revient 
Tu crois le tenir, il t'évite 
Tu crois l'éviter, il te tient 

L'amour, l'amour, l'amour, l'amour 
L'amour est enfant de bohème 
Il n'a jamais jamais connu de lois 
Si tu ne m'aimes pas je t'aime 
Si je t'aime prend garde à toi 
Si tu ne m'aimes pas 
Si tu ne m'aimes pas je t'aime 
Mais si je t'aime, si je t'aime 
Prends garde à toi

Mireille Mathieu On ne vit pas sans se dire adieu

On ne vit pas sans se dire adieu
On ne vit pas sans mourir un peu
Sans abandonner pour aller plus loin
Sur son chemin quelque chose ou quelqu'un

Je suis venu pour te dire adieu
Un souvenir meurt toujours un peu
J'ai voulu savoir ce qu'il m'a resté
Du seul amour qui ait pu compté

Je suis venu pour te dire adieu
Ou si tu veux adieu à nous deux
Comme le jour où tu m'as fait pleuré
En me disant adieu à jamais

PARLÉ:
Oh ce n'était pas ta faute, je le sais
Je sais tout ce qu'il allait se passer, allez
Ton père et tout ce qu'il a pu te dire
Tes études à finir, ton service, ton avenir
Et puis cette fille n'est pas pour toi
Aujourd'hui tu es une autre
Tout est qui finit bien, quand
Mais qu'est-ce que j'ai pu t'aimer toi
J'avais seize ans, seize ans

On ne vit pas sans se dire adieu
On ne vit pas sans mourir un peu
J'ai voulu cs soir arrêter le temps
Le temps de dire adieu mes seize ans
Oooh, j'ai voulu dire adieu mes seize ans
Avant d'aller vers ce qui m'attend

most

cmilje i bosiljeZa ulista nasa stara,
za Kocusu, Krcevinu, Sedru,
drinovinu, tilovinu, cvit behara
sve ja dajem u zlatu i srebru.

Cuj tihi zuj pcela sto se vesele
lipovim dubinama - mekom i toplom drvetu.
Pa valjda zbog toga i ne sele,
ostajuci vjerne kaduljinom cvijetu. 

A pelin sto nas prati
pcele ce dobro razaznati.
Duhan dobro podnose. Cak i vole. 

Pa kako oci moje da odole
ljepoti zavicaja. Nuder prkosna Klobuka
kojem kano leptir leprsa moja ruka.

,,,,ciganska,,,,vis-oko

,,,,,Onda sanjam. Vidim, polje ravno, k'o nacrtano. Staza neka, isto po sred te ravnice, vodi do nakupine kamenja, lijevo su neke zidine, neka utvrda, sto li. A onda, kao da unilazim u tisinu, pa i prostor se sakuplja – nadjem se medju gromadama kamenja, neki su kao krovista kuca na dvi vode, neki samo 'nako plosnati stoje. U snu, medju njima, pjevam i u isti tren sanjam da spavam. To me obuzima i glas u glavi sapce: … "i Roma se ne dotikaj, oni su nedodirljivi"!
==========================================
,,,,,,,,,

Sonet For Gigi

"zalutala cerko mala"-
by Sindi Harfman on Wednesday, March 14, 2012 at 12:21am ·
--kad porastem sta cu biti--
Kad porastes sta ces biti,moras brzo odluciti,,,,
Znas, ucitelj ili ljekar,nije isto sto i pekar.Da bi ljekar mogla biti,moras dosta nauciti.
Ucitelji puno znaju,zato djeci znanje daju.Pekar ranom zorom rani,da nas hljebom sve nahrani.
Zanimanja raznih ima,ali znanje, treba svima.Zato, ako dobro ucis,ti ces lako da odlucis.
=======
===============
--Moj deda i moja Barbi--
Imam lutku, Barbi pravu.Ja joj cesljam kosu plavu.
Moju Barbi stalno gledam.Puno je volim i nikom je ne dam.
Al' do nje kad dodje moj stari deda slomi joj nogu i samo gleda.
Sada je Barbi bez noge jedne Nit' moze da hoda,niti da sjedne.
Mama ga grdi a ja ga gledam,Zao mu,znam al dedi Barbi vise ne dam.
========================================================================