Zelja,,,Federiko Garsija ,Lorka

I have only one desire, my Love:
Your warm heart and nothing more ...
I Love You
***
WISH
Just your heart,
nothing more.
My Paradise, a filed,
no nightingales,
no strings,
a river, discrete,
and a little fountain.
Without the spurs,
of the wind, in the branches,
without the star,
that wants to be leaf.
An enormous light
that will be
the glow
of the Other,
in a filed of broken gazes.
A still clam
where our kisses,
sonorous circles
of echoes,
will open, far-off.
And your hot heart,
nothing more.
=====================================
Samo Tvoje toplo srce,
i nista vise...
Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rjekom
i malenim virom.
Bez daha vjetra
u lugovima,
bez zvjezde sto bi htjela
listom biti.
Velika svjetlost
koja bi bila
kruna
druge svjetlosti,
u nekom polju
slomljenih pogleda.
cisti pocinak
i tamo cjelovi nasi,
zvonki madezi jeke
rastvorili bi se u daljini.
I Tvoje toplo srce,
i nista vise..

Mireille Mathieu

On ne vit pas sans se dire adieuOn ne vit pas sans mourir un peuSans abandonner pour aller plus loinSur son chemin quelque chose ou quelqu'unJe suis venu pour te dire adieuUn souvenir, meurt toujours un peuJ'ai voulu savoir, ce qu'il m'a restéDu seul amour, qui ait pu comptéJe suis venu pour te dire adieuOu si tu veux, adieu à nous deuxComme le jour, où tu m'as fait pleuréEn me disant adieu à jamaisOh ce n'était pas ta faute, je le saisJe sais tout ce qu'il allait se passer, allezTon père et tout ce qu'il a pu te direTes études à finir, ton service, ton avenirEt puis cette fille n'est pas pour toiAujourd'hui tu es une autreTout est qui finit bien, quandMais qu'est-ce que j'ai pu t'aimer toiJ'avais seize ans, seize ansOn ne vit pas sans se dire adieuOn ne vit pas sans mourir un peuJ'ai voulu arrêter le tempsLe temps de dire, adieu mes seize ansJ'ai voulu dire, adieu mes seize ansAvant d'aller, vers ce qui m'attend

E se você não existisse - Joe Dassin

Et si tu n'existais pas,
Dis-moi pourquoi j'existerais.
Pour traîner dans un monde sans toi,
Sans espoir et sans regrets.
Et si tu n'existais pas,
J'essaierais d'inventer l'amour,
Comme un peintre qui voit sous ses doigts
Naître les couleurs du jour.
Et qui n'en revient pas.
Et si tu n'existais pas,
Dis-moi pour qui j'existerais.
Des passantes endormies dans mes bras
Que je n'aimerais jamais.
Et si tu n'existais pas,
Je ne serais qu'un point de plus
Dans ce monde qui vient et qui va,
Je me sentirais perdu,
J'aurais besoin de toi.
Et si tu n'existais pas,
Dis-moi comment j'existerais.
Je pourrais faire semblant d'être moi,
Mais je ne serais pas vrai.
Et si tu n'existais pas,
Je crois que je l'aurais trouvé,
Le secret de la vie, le pourquoi,
Simplement pour te créer
Et pour te regarder.

Ikac

Ikac (VIP)- Rasut u komade (prod. by mrzovoljno oko) [2010] Serbian rap - Lyrics
Download link: http://www.sendspace.com/file/hc7e3c
Text:
Od druga do druga
od drage do drage
od grada do grada
provodim vijek

Rasut u komade
vezan samo pjesmom
sebi i zivotu
trazim smisao i lijek..

I moja ruka ce se pruziti ka nebu,
zahvalicu se Bogu na belom hlebu
Boga nema medju losima,moj Bog bez imena
gleda isto svakoga jednakog sa istima
Moj Bog je istina i moze da nam pomogne..
da isplivam iz mutnoga domognem se obale..
vazduha da udahnem kad poplave nas poplave
a odavno nas vuku dole,zele da nas podave
Ja ne verujem tebi jer moj Bog ne laze
on kaze ne brini samo guraj ne daj se
oni vole djavola, ne daj da te prevare
nikada ne predaj se kad grmi ili seva sve
Pusti neka reka tece, nekad plivaj uzvodno,
nekada po kamenju, nekada je udobno
Zahvali se iz duse, jer je ljudi jako malo,
pokazi im koliko ti je stalo..i nek crknu

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek

Oruzje ne govori, ono samo razdvaja
mrznja je u ljudima i svaku glupost napaja
Mene to ne zanima - glavu sam okreno,
al oci ja ne zatvaram - nisam tolko skreno
jos uvek cujem - da doziva nas isto,
evo tu je...i zato pisem ovo pismo
citajte kad umrem jer rodjen sam da budem,
i u sve to ja se kunem, razumes?...
ovo nije moja zemlja, ja nisam ovde rodjen,
ovo je za druge - ja rodjen sam 'de dodjem
gde su moji ljudi? Tu je moje mesto,
a Bog nek mi sudi, bar od njega gubim
Jako mi je zao sto me nece cuti drugi,
za mene ste vi ludi neki cak i nisu ljudi..
zato umri i nosi se..
al moj vetar ti ne osecas u kosi bre

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate...

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek

i nemojte se ljutiti na mene sto sam iskren,
oprostite na svemu al ja sam pismen
Mene ne mozes da prevaris - unosis mi blato
kaljave ti chizme i ta sekira na pragu sto ti kisne
Ja je vidim, i ja se stidim - ne sebe -
vec se stidim tebe,
i ostaces na kraju sam, ko te jebe
brate zajebo si druge ali mene neces, ili ne smes
Moj bog ce vas kazniti djubrad neka trunu,
sto pobili ste narod - gresan sam nek umru..
kad znali ste da gurate u jamu pored drveta,
na grobu ce vam biti cveca saksija al uvela
U cije ime ste ubijali, u MOJE NISTE
U cije ime ste ih poklali, u MOJE NISTE
Vase ratove ste vodili - MOJE NISTE
Ludilo...i sve ste ih dobili, a ja IZGUBIO...

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate...

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek.
".... mrzovoljno oko... samo bi hteo da kazem,da ova pesma samo.. opisuje moj licni stav prema necemu cemu je tesko suditi,jer mnogo je ljudi bilo upleteno u te stvari,tesko je znati istinu..ja stvarno kazem samo ono sto ja mislim, a i nije lose, da osetimo ljubav ponekad,sto da ne...?:) i zato ruke gore,nek nam ruke gore..."...
Ja,ja... idemo....

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate...

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek

http://youtu.be/dUZByOR_nHQ

Djole Balasevic..Nisam dobro ,uopste nisam,,,,Tvoj neko!

' - Nisam dobra. Uopšte nisam. Ti me tretiraš kao princezu na zrnu graška, a ja sam neko drugi. Ja sam negativac u ovom filmu. Neko loš. Pokvaren...

-Uf... Znam kako je to.

-Svakom takav dan ponekad dođe. Meni nikako da ode...

- Ne izgledaš mi kao da ti je istekao rok trajanja, Ridjo. Polako... Sve to dodje na svoje...

Pogledala me je kao što su me gledali neki kojima sam bio drag. Nije ih bilo puno, zato sam i zapamtio taj pogled. Nastavio sam, shvativši da sam na dobrom putu da je pokrenem.

- Ne bih hteo puno da frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajuci da ih obiđeš, kao što sam ja ucinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...

Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih.... '

Đorđe Balašević
==================================================
==================================
Pusti ti mene.
Uvek se dočekam na srce,
zato i jesam tu gde sam.
=======================================
================================

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

I sad već znam...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Djole Balasevic-- proza!! Jedan od onih zivota,,,Do pepela se i stize jedino preko vatre

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmogoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?"- pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti koliko sam te voleo...

Đorđe Balašević
=====================================================================

Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj...
Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće.
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna. Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se. Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć.
Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta. Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao.
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona...
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva? Svašta je to moglo da znači... Ali svejedno... Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak. Dobra mera vremena izmedju nas. Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno. To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra. Njen kofer, na kraju krajeva... Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim.
Do pepela se i stiže jedino preko vatre.
Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena.
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće... i onda će znati... Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije. Uzdahnuće, verovatno... Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama , nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina... Da...
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca.Štedeći se... Učeći se kako ću najbolje voleti nju... Jedinu pravu... Kada je konačno nadjem.

Tekst i muzika: Djordje Balasevic
===============================================================================Djordje Balasevic - Dajte mi vino (with lyrics)

Život baš i nije Bog zna šta
Al' za svaki slučaj navek uzmem šta mi da
Frtalj leba, meter neba i pun šešir sna
Al' Đavo gleda da njemu bude fino
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino

Refren -
Dajte mi vino, vino nek se toči
Dok traju dani, a naročito noći
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga onda treba da se cuga

Dajte mi vino, ja nemam drugih želja
Ni bližeg roda, ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga onda mora da se cuga
- kraj refrena

Sreću sam ko rukav izvrtao
S'vrha brda sva ta staza vodi nizbrdo
Malo ko je čedo moje tome izvrdao
Ali kad cugnem ja lakše misli sredim
Znam tu sam di sam, al' bar se manje jedim

Refren

S'jeseni kad bagrem opadne
Potera me maler, šta god počnem propadne
Još mi se u inat ta što nesme dopadne
E stara boljka se leči starim lekom
Dabome vinom, ta nebi valjda mlekom

NEMIR,,,,CEZNJA, Miroslav Krleza

NEMIR:
"Nemir je u covjeku.Glasovi.Dogadjaji.Boje.Dolaze pojave i prolaze kroz covjeka u velikom gibanju,bruje zbivanja kao zvonjava.Covjek je uznemiren trajno.I postoji duboko negdje u nama slika,zakopana,potopljena,kao ikona srebrom okovana u zdencu.Ta slika tiha je kao svetinja na moru kad je sve sivo i kad necuje se nista nego gdjegdje klokotanje vode.To je vrijeme sutnje kad se covjek pere od nemira i roni u tisinu"
===============================================================
CEZNJA:
"Dogadja se to u jesenjoj noci, kada pada kestenje po asfaltu
i kada se cuju psi u daljini,
i kada se tako neopisivo javlja ceznja za nekim,
tko bi bio dobar, nas, bliz, intiman, drug,
i kome bi mogli da pisemo pismo.
Ispovjedili bismo mu sve sto lezi u nama.
Pismo bi mu pisali a njega nema".