Zelja,,,Federiko Garsija ,Lorka

I have only one desire, my Love:
Your warm heart and nothing more ...
I Love You
***
WISH
Just your heart,
nothing more.
My Paradise, a filed,
no nightingales,
no strings,
a river, discrete,
and a little fountain.
Without the spurs,
of the wind, in the branches,
without the star,
that wants to be leaf.
An enormous light
that will be
the glow
of the Other,
in a filed of broken gazes.
A still clam
where our kisses,
sonorous circles
of echoes,
will open, far-off.
And your hot heart,
nothing more.
=====================================
Samo Tvoje toplo srce,
i nista vise...
Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rjekom
i malenim virom.
Bez daha vjetra
u lugovima,
bez zvjezde sto bi htjela
listom biti.
Velika svjetlost
koja bi bila
kruna
druge svjetlosti,
u nekom polju
slomljenih pogleda.
cisti pocinak
i tamo cjelovi nasi,
zvonki madezi jeke
rastvorili bi se u daljini.
I Tvoje toplo srce,
i nista vise..

Mireille Mathieu

On ne vit pas sans se dire adieuOn ne vit pas sans mourir un peuSans abandonner pour aller plus loinSur son chemin quelque chose ou quelqu'unJe suis venu pour te dire adieuUn souvenir, meurt toujours un peuJ'ai voulu savoir, ce qu'il m'a restéDu seul amour, qui ait pu comptéJe suis venu pour te dire adieuOu si tu veux, adieu à nous deuxComme le jour, où tu m'as fait pleuréEn me disant adieu à jamaisOh ce n'était pas ta faute, je le saisJe sais tout ce qu'il allait se passer, allezTon père et tout ce qu'il a pu te direTes études à finir, ton service, ton avenirEt puis cette fille n'est pas pour toiAujourd'hui tu es une autreTout est qui finit bien, quandMais qu'est-ce que j'ai pu t'aimer toiJ'avais seize ans, seize ansOn ne vit pas sans se dire adieuOn ne vit pas sans mourir un peuJ'ai voulu arrêter le tempsLe temps de dire, adieu mes seize ansJ'ai voulu dire, adieu mes seize ansAvant d'aller, vers ce qui m'attend

E se você não existisse - Joe Dassin

Et si tu n'existais pas,
Dis-moi pourquoi j'existerais.
Pour traîner dans un monde sans toi,
Sans espoir et sans regrets.
Et si tu n'existais pas,
J'essaierais d'inventer l'amour,
Comme un peintre qui voit sous ses doigts
Naître les couleurs du jour.
Et qui n'en revient pas.
Et si tu n'existais pas,
Dis-moi pour qui j'existerais.
Des passantes endormies dans mes bras
Que je n'aimerais jamais.
Et si tu n'existais pas,
Je ne serais qu'un point de plus
Dans ce monde qui vient et qui va,
Je me sentirais perdu,
J'aurais besoin de toi.
Et si tu n'existais pas,
Dis-moi comment j'existerais.
Je pourrais faire semblant d'être moi,
Mais je ne serais pas vrai.
Et si tu n'existais pas,
Je crois que je l'aurais trouvé,
Le secret de la vie, le pourquoi,
Simplement pour te créer
Et pour te regarder.

Ikac

Ikac (VIP)- Rasut u komade (prod. by mrzovoljno oko) [2010] Serbian rap - Lyrics
Download link: http://www.sendspace.com/file/hc7e3c
Text:
Od druga do druga
od drage do drage
od grada do grada
provodim vijek

Rasut u komade
vezan samo pjesmom
sebi i zivotu
trazim smisao i lijek..

I moja ruka ce se pruziti ka nebu,
zahvalicu se Bogu na belom hlebu
Boga nema medju losima,moj Bog bez imena
gleda isto svakoga jednakog sa istima
Moj Bog je istina i moze da nam pomogne..
da isplivam iz mutnoga domognem se obale..
vazduha da udahnem kad poplave nas poplave
a odavno nas vuku dole,zele da nas podave
Ja ne verujem tebi jer moj Bog ne laze
on kaze ne brini samo guraj ne daj se
oni vole djavola, ne daj da te prevare
nikada ne predaj se kad grmi ili seva sve
Pusti neka reka tece, nekad plivaj uzvodno,
nekada po kamenju, nekada je udobno
Zahvali se iz duse, jer je ljudi jako malo,
pokazi im koliko ti je stalo..i nek crknu

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek

Oruzje ne govori, ono samo razdvaja
mrznja je u ljudima i svaku glupost napaja
Mene to ne zanima - glavu sam okreno,
al oci ja ne zatvaram - nisam tolko skreno
jos uvek cujem - da doziva nas isto,
evo tu je...i zato pisem ovo pismo
citajte kad umrem jer rodjen sam da budem,
i u sve to ja se kunem, razumes?...
ovo nije moja zemlja, ja nisam ovde rodjen,
ovo je za druge - ja rodjen sam 'de dodjem
gde su moji ljudi? Tu je moje mesto,
a Bog nek mi sudi, bar od njega gubim
Jako mi je zao sto me nece cuti drugi,
za mene ste vi ludi neki cak i nisu ljudi..
zato umri i nosi se..
al moj vetar ti ne osecas u kosi bre

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate...

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek

i nemojte se ljutiti na mene sto sam iskren,
oprostite na svemu al ja sam pismen
Mene ne mozes da prevaris - unosis mi blato
kaljave ti chizme i ta sekira na pragu sto ti kisne
Ja je vidim, i ja se stidim - ne sebe -
vec se stidim tebe,
i ostaces na kraju sam, ko te jebe
brate zajebo si druge ali mene neces, ili ne smes
Moj bog ce vas kazniti djubrad neka trunu,
sto pobili ste narod - gresan sam nek umru..
kad znali ste da gurate u jamu pored drveta,
na grobu ce vam biti cveca saksija al uvela
U cije ime ste ubijali, u MOJE NISTE
U cije ime ste ih poklali, u MOJE NISTE
Vase ratove ste vodili - MOJE NISTE
Ludilo...i sve ste ih dobili, a ja IZGUBIO...

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate...

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek.
".... mrzovoljno oko... samo bi hteo da kazem,da ova pesma samo.. opisuje moj licni stav prema necemu cemu je tesko suditi,jer mnogo je ljudi bilo upleteno u te stvari,tesko je znati istinu..ja stvarno kazem samo ono sto ja mislim, a i nije lose, da osetimo ljubav ponekad,sto da ne...?:) i zato ruke gore,nek nam ruke gore..."...
Ja,ja... idemo....

od druga do druga (od druga do druga)
od drage do drage (i od drage do drage)
od grada do grada (od grada do grada)
ja provodim vek brate...

rasut u komade (ja sam rasut u komade)
vezan samo pesmom (vezan samo pesmom)
sebi i zivotu (ja ja) trazim smisao i lek

http://youtu.be/dUZByOR_nHQ

Djole Balasevic..Nisam dobro ,uopste nisam,,,,Tvoj neko!

' - Nisam dobra. Uopšte nisam. Ti me tretiraš kao princezu na zrnu graška, a ja sam neko drugi. Ja sam negativac u ovom filmu. Neko loš. Pokvaren...

-Uf... Znam kako je to.

-Svakom takav dan ponekad dođe. Meni nikako da ode...

- Ne izgledaš mi kao da ti je istekao rok trajanja, Ridjo. Polako... Sve to dodje na svoje...

Pogledala me je kao što su me gledali neki kojima sam bio drag. Nije ih bilo puno, zato sam i zapamtio taj pogled. Nastavio sam, shvativši da sam na dobrom putu da je pokrenem.

- Ne bih hteo puno da frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajuci da ih obiđeš, kao što sam ja ucinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...

Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih.... '

Đorđe Balašević
==================================================
==================================
Pusti ti mene.
Uvek se dočekam na srce,
zato i jesam tu gde sam.
=======================================
================================

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

I sad već znam...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Djole Balasevic-- proza!! Jedan od onih zivota,,,Do pepela se i stize jedino preko vatre

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmogoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?"- pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti koliko sam te voleo...

Đorđe Balašević
=====================================================================

Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj...
Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće.
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna. Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se. Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć.
Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta. Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao.
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona...
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva? Svašta je to moglo da znači... Ali svejedno... Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak. Dobra mera vremena izmedju nas. Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno. To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra. Njen kofer, na kraju krajeva... Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim.
Do pepela se i stiže jedino preko vatre.
Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena.
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće... i onda će znati... Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije. Uzdahnuće, verovatno... Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama , nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina... Da...
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca.Štedeći se... Učeći se kako ću najbolje voleti nju... Jedinu pravu... Kada je konačno nadjem.

Tekst i muzika: Djordje Balasevic
===============================================================================Djordje Balasevic - Dajte mi vino (with lyrics)

Život baš i nije Bog zna šta
Al' za svaki slučaj navek uzmem šta mi da
Frtalj leba, meter neba i pun šešir sna
Al' Đavo gleda da njemu bude fino
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino

Refren -
Dajte mi vino, vino nek se toči
Dok traju dani, a naročito noći
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga onda treba da se cuga

Dajte mi vino, ja nemam drugih želja
Ni bližeg roda, ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga onda mora da se cuga
- kraj refrena

Sreću sam ko rukav izvrtao
S'vrha brda sva ta staza vodi nizbrdo
Malo ko je čedo moje tome izvrdao
Ali kad cugnem ja lakše misli sredim
Znam tu sam di sam, al' bar se manje jedim

Refren

S'jeseni kad bagrem opadne
Potera me maler, šta god počnem propadne
Još mi se u inat ta što nesme dopadne
E stara boljka se leči starim lekom
Dabome vinom, ta nebi valjda mlekom

NEMIR,,,,CEZNJA, Miroslav Krleza

NEMIR:
"Nemir je u covjeku.Glasovi.Dogadjaji.Boje.Dolaze pojave i prolaze kroz covjeka u velikom gibanju,bruje zbivanja kao zvonjava.Covjek je uznemiren trajno.I postoji duboko negdje u nama slika,zakopana,potopljena,kao ikona srebrom okovana u zdencu.Ta slika tiha je kao svetinja na moru kad je sve sivo i kad necuje se nista nego gdjegdje klokotanje vode.To je vrijeme sutnje kad se covjek pere od nemira i roni u tisinu"
===============================================================
CEZNJA:
"Dogadja se to u jesenjoj noci, kada pada kestenje po asfaltu
i kada se cuju psi u daljini,
i kada se tako neopisivo javlja ceznja za nekim,
tko bi bio dobar, nas, bliz, intiman, drug,
i kome bi mogli da pisemo pismo.
Ispovjedili bismo mu sve sto lezi u nama.
Pismo bi mu pisali a njega nema".

UHODE--SEKS POD MASKOM LJUBAVI,, Dervis Susic

Zemlja zvana Bosna nesretna je zemlja koju ne vrijedi osvajati, jos manje drzati, ali se moze podnijeti kao prijateljska. Time nam ne bi smetala, a sluzila bi bar kao sigurno konaciste na prolazu. Ona nije kraljevstvo u nasem smislu. Kralj je sprdnja poludivlje baronijade. Gospoda strepe jedan od drugog. Puk fanaticno mrzi i kralja i barune. Sa cetiri strane, Vama vec poznati aspiranti - podmecu, izazivaju, napadaju i otimaju. Ovo je zemlja suza, pokolja i uzasa. A lica ovog svijeta su mirna, razgovor se vodi sporo i o proslosti se govori s ponosom, a o buducnosti s nadom.
Cudesa! Muskarci su neka mjesavina Slavena, Ilira, Kelta i Romana. Kod kuce ne vracaju maceve u korice - za pojilo, za ispasu, za prijek pogled, za ruznu rijec. Na evropskim turnirima zadivljuju zdravljem, snagom, elegancijom i ratnickim vjestinama. U vlastitim kucama - nehatom, lijenoscu, sujetom i prljavstinjom.Mahom su patareni. Sloj posvecenih zivi isposnicki i ispasta za ostale koji uzivaju u paganskom komoditetu. Zene su im visoke, cutljive i teske, bez sarma. Moram priznati da ipak ima nesto privlacno u njihovom mrkom kamenom dostojanstvu. Umiju biti kraljice i sluskinje. U dvor u koji udju donesu korist i mir, ali - vedrine nema.
Neka se Gospod smiluje ovoj zemlji. Dok ona sebe ne nadje, mi u njoj nema Bog zna sta da trazimo.
===========================================================
==============================================
SEKS POD MASKOM LJUBAVI

---Nekad je zena "drmala" drustvom, a onda je srecom, doslo nase doba---

Jadno nase doba!
Sve samo krv, lesevi, sujeta, tastina,
rase, klase, horde, vojske, policija, uhode, kazamati,
vjesala, gubilista, jame, grobnice desetine hiljada nevinih,
uredjene grobnice miliona izginulih, muskarac je ubistvo proglasi
junastvom njemu je posvetio najveci dio svojih pjesama a nigdje
junackoj poeziji dobrog domacina,
poezije radi, samo seks pod maskom ljubavi..

STID,,Mustafa Novalic 1952-1993 BIH knjizevnik

‎"Ma sta ko dobio, koju god zauzeo teritoriju, poziciju i kotu na terenu, instituciju i fotelju u kabinetu, koji god grad i selo osvojio, na bilo kojoj strani - zasigurno ce uci u istoriju bescasca.
Nece se moci pobjeci od stida. Ako ne njih, onda od njih.
Stid zbog iskasapljenih ljudi i zivota.
Stid zbog srusenih gradova i bogomolja, razvaljenih domova i ulica, parkova i drvoreda.
Stid od najvisih cinova i akademskih titula. Stid zbog siromastva i gladi. Postojece. I koja ce da bude.
Stid od uvreda, drskosti i uobrazenosti, od nevidjene bestidnosti i lazi, obmana i falsifikata svake vrste. "
"STID"

Ivan Goran Kovacic--Skender Kulenovic

Ivan Goran Kovacic
Hrvatski pjesnik,rodjen u Gorskom Kotaru,skolovao se u Karlovcu i Zagrebu,ucesnik NOB-e ubili ga cetnici u Istocnoj Bosni 1943. pisao o ustaskom,cetnickom i zlocinu uopste.

Posljednje svjetlo prije strasne noci
Bio je bljesak munjevita noza,
I vrisak, bijel jos i sad u sljepoci,
I bijela, bijela krvnikova koza;
Jer do pasa svi su bili goli
I tako nagi oci su nam boli.

Goran se rodio 21 marta 1913. u Lukovdolu u Gorskome otac Ivan i majka Ruza.Prvi radovi "ognji i roze","sveti psovac".
Vrhunac Goranova stvaranja i djela je poema "Jama", nastala u ratnim danima himna slobodi i humanosti.Zapravo "Jama" opisuje odnos zrtve i zlocinca! U poemi nema nijedne neskladne rijeci, nijedne izravne parole ili verbalne osude. Uzvisenim i ljudskim rijecima izrazava sve:

Zar ima mjesto bolesti i muka,
Gdje trpi, pati, strada covjek ziv?
Zar ima mjesto gdje udara ruka,
I zivis s onim koji ti je kriv?..
=================================================================================================================================================

Skender Kulenovic
Pjesnik i pripovijedac Skender Kulenovic bio je potomak cuvene begovske loze, u cijem vlasnistvu je bilo pola Bosanskog Petrovca. Njega su roditelji poslali na studije u Beograd i sigurno im nije bilo lako kad su saznali da im je sin postao komunista. To je bio problem mnogih bogatih porodica ciji su sinovi prihvatili marksisticku ideologiju po kojoj je trabalo unistiti privatnu svojinu, oduzeti imovinu od onih koji su imali previse, cak i od svojih najrodjenijih. Komunisticka ideja je odvela Skendera u Titovu vojsku, 1942. godine bio je sa partizanima na planini Kozari u Bosanskoj Krajini i tu je napisao i prvi put objavio poemu zbog koje ga danas mnogi nazivaju lazovom i izdajicom. Jer on je pisao o srpskoj majci, Stojanki iz Knezopolja, kojoj su fasisti ubili tri sina. Majka se u pjesmi sjecala poroda, odrastanja svojih sinova, svojih nadanja koja su rasla sa njima. Naisli su fasisti - zvijeri, zapalili kucu, ubili muza i sinove.
Meni se poema nije dopadala zbog gromoglasnog zova na osvetu, jer osveta je uvijek samo nova karika u spirali zlocina. Ali ako mislimo malo dalje od kucnog praga, makar malo univerzalnije, mozemo razumjeti kako je nastala ta balada. Skender je bio na Kozari, neposredno dozivio ustaske zlocine nad srpskim civilnim stanovnistvom. On kao covjek i pjesnik nije mogao zatvoriti oci pred popaljenim srpskim selima na Kozari, ni pred logorom Jasenovac, to je bio zlocin protiv nevinih ljudi. I on je, po trenutnoj inspiraciji, na partizanski nacin, napisao pobunu protiv tog zlocina. Paradoks oko imena i djela Skendera Kulenovica se produbio pedeset godina kasnije. Nakon njegove smrti je u Banjaluci, sada glavnom gradu takozvane, na bosanskim kostima nastale "Republike Srpske", jedna ulica dobila njegovo ime. 92. godine, poslije izbijanja novog rata u Bosni, njegovo ime je izbrisano, ta ulica je dobila ime njegove poeme "Stojanka majka Knezopoljka." Vise se i ne zna koja je to po redu manipulacija umjetnicima i njihovim djelima.

Nije ovo, djeco, Knespolje,
ovo je polje nevolje!
Ko li ce ove godine kositi?
Ko li ce djevojke prositi?
Ko li ce rakije peci?
Ko li ce slanine sjeci?
Aj, zar ce se ovi nerasti nesiti,
zar ce se nasom pogacom rumenom
- crvena kad nikne iz nasih kostiju-
zar ce se nasom pogacom crvenom
nesiti nerasti slastiti?!
I zar ce skotske laloke pogane
nasim mrsom alapljivo mastiti?!
I zar ce nasom rakijom prvenom
salovita svoja zdrijela palucati?!
I zar ce njihove sape cupave
sto su se u nasoj krvi kupale
nevjestama sto su za vas pupale
proljetna njedra satrti?!
I, djeco moja, poslije nase samrti,
zar ce im se sito-pjano stucati?!
Aj, ko ce ove vukodlake zatrti?
Kozaro,
Kozaro,
Kozaro,
kazuj, Kozaro, ko ce ih zatrti,
ko ce okajati
moga Srdjana,
moga Mrdjana,
moga Mladjena? ...

Vladimir Nazor

GALIOTOVA PESAN

Pokle su me prikovali zlizane za ove daski
ja nisam vec doma videl
ni svoje zagledal majki.
Si l' cela mi, kuca bela?
Si l' mi majko, prebolela?
More, more, sinje.

Pokle su me zakopali
va ovu drevenu rakvu
videl nis' bora va sume
ni na nebe sunce zarko.
Si l' se, drevo, osusilo?
Si l' se, sunce ugasilo?
More, more, sinje.

Nogi su mi polomili,
strli su mi dusu mladu.
Brizan san ti na te svete!
Galebi, oj, beli tici,
poletite dole k jugu
ter moju pozdrav'te majku.
More, more, sinje.

Pest zemlji mi prinesite!
Beselka mi struk darujte!
Suho veslo ce procvast mi
i dusa ce utesit se.
Pak cu onput mirno slusat,
ca mi sapces kroz galiju,
More, more, sinje.

Muklo ces mi pesan pevat:
„Utopit cu brod prokleti;
duboko cu ja peljat te,
mir kade je hlad i sena.
Ko dete cu cuvat slepo
i zibat te lepo, lepo:
Trajna, nina, nena.
Trajna, nina, nena, trajna, nina, nena!
=================================================
Godine 1942. s pjesnikom Ivanom Goranom Kovacicem preko Kupe presao je partizanima, o cemu je izvijestio cak i Radio London. Nazor pocinje voditi dnevnik S partizanima. Poslije rata objavio je i Pjesme partizanske. U ratu Nazor je predsjednik Izvrsnog odbora ZAVNOH-a, a nakon rata predsjednik Prezidija hrvatskog Sabora.

Skender Kulenovic,,,"STOJANKA MAJKA KNEZOPOLJKA"

(1910. - 1978.)



ZOVE NA OSVETU TRAZECI SINOVE SRDJANA,
MRDJANA I MLADJENA STO POGINUSE U FASISTICKOJ OFENZIVI

Svatri ste mi na sisi capcala - joj, blagodatno
sunce knespoljsko! -
svetrojici povijala nozice sam rumene
u bijele povoje lanene,
svetrojici sam prala jutrenje tople pelene ...
Joooj,
Srdjane,
Mrdjane,
Mladjene,
joj, tri goda u mom vijeku,
tri prvine u mom mlijeku,
tri saca teska,
silovita,
sto ih utroba moja izvrca,
joj, rosni trolisni struce djeteline knespoljske,
sto procva ispod moga srca!
Joooj,
tri goda srpska u mom vijeku,
tri Obilica u mom mlijeku,
joj, Srdjane-Ðurdevdane,
joj, Mrdjane-Mitrovdane,
joj, Mladjene-Ilindane:
Kozara izvila tri bora pod oblak,
Stojanka podigla tri sina pod barjak!
Joooj,
gdje ste,
Srdjane,
Mrdjane,
Mladjene,
Joooj,
gdje ste,
tri ilinske puske prve,
tri suze moje zadnje:
Hoce majka mrtve da vas izljubi
pa sedam ravnih redi
- sto Knespolje izrovase pogani nerasti svejedi
nit ije
nit pije,
vec petama krvavim
Kozarom, Prosarom
po ljesevima cepa crvavim
ne bi li kojeg od vas poznala
zalosna majka Stojanka,
sto vas je zimus pratila u akciju,
posvunoc cjelcem batrgala
i prugu trgala!
Joj, tri vuka moja i tri ljute mecave,
hoce majka da vas izljubi ledene:
Zasuci rukav, Srdjane,
lako bi tebe majka poznala:
na lijevoj miski mladez - mrka kupina!
Zavrni, sine Mrdjane,
zavrni mi desnu nogavicu:
tu ti je prvi kursum probio
pod listom cjevanicu!
A ti se mrtav nasmij majci, Mladjene,
tebe bi majka ponajlakse poznala:
cetiri ocnjaka ostale zube prerasla,
ko u kurjaka!...
Joj, tri moje biljege od soja,
joj, tri ljute guje s prisoja
sto vas majka junackom snagom nasisa,
sto vas buna kursumskom sarom ispisa,
Joooj,
gdje ste?
Da l vas placu
vode mljecanicke,
ili gracanicke,
ili mostanicke,
ili vas rastacu
bljuvci zutih crvi
po skotskim crnim rovovima,
na skotskim stozubim zicama
kraj dubicke ceste?
Ustajte, ustajte,
niz Knespolje pogledajte:
Je li ovo juceranje Knespolje?
Je li ovo, djeco, pred jesen?
Gdje su bijele kosacke druzine povijene?
Pod kojom kruskom uzrelom
ceka
kosce jarne, uganule
i zetelice preplanule
velika rumena pita
od prvog slobodnog zita
i velika zdjela kisela mlijeka?


A od Kozare, rano moja, pa do Save,
ljetina natisla iz slobode,
ko iz vode,
kukuruzi nanijeli ko vojske zelene,
glavinjaju psenice bremene,
sljive savke uplavile
od slacina,
pa se lijepo, od tezina,
razglavile
ko steone krave:
Svud hljebno je i medno je i grozdno je
preko glave,
krckaju zemlje ko krcate kosnice,
cekaju, rano moja, da se oznoje
orne muske misice...
Al zalud, zalud cekaju!
Djeco moja
vi cete Stojanki majci oprostiti
sto ce vas majka mrtve razalostiti:
Oca su vam u zbjegu upeljali,
i na cesti dok su nam ga strijeljali,
zubima je stisno lulu druzicu,
a strica vam Radoja
odveli su u zicu,
otjerali vamiliju i kum-Ilije,
i sve redom vamilije!...
Pusto lezi Knespolje,
obnemoglo, suro, jalovo.
I ko sipnja ga pritisce
suncano olovo.
Sve je gluvo, bezuvo.
Ni ptice, ni pcele.
Samo u praznu sobu
ubasa samotno tele
pa glavom o zatvorena vrata tuce
i beuce,
ko u grobu...


Nije ovo, djeco, Knespolje,
ovo je polje nevolje!
Ko li ce ove godine kositi?
Ko li ce djevojke prositi?
Ko li ce rakije peci?
Ko li ce slanine sjeci?
Aj, zar ce se ovi nerasti nesiti,
zar ce se nasom pogacom rumenom
- crvena kad nikne iz nasih kostiju-
zar ce se nasom pogacom crvenom
nesiti nerasti slastiti?!
I zar ce skotske laloke pogane
nasim mrsom alapljivo mastiti?!
I zar ce nasom rakijom prvenom
salovita svoja zdrijela palucati?!
I zar ce njihove sape cupave
sto su se u nasoj krvi kupale
nevjestama sto su za vas pupale
proljetna njedra satrti?!
I, djeco moja, poslije nase samrti,
zar ce im se sito-pjano stucati?!
Aj, ko ce ove vukodlake zatrti?
Kozaro,
Kozaro,
Kozaro,
kazuj, Kozaro, ko ce ih zatrti,
ko ce okajati
moga Srdjana,
moga Mrdjana,
moga Mladjena? ...

Kozaro, seko zelena,
druga majko moga Mladjena,
s daleka li se vidis
i dalje li se cujes!
Vjerovat ne moze majka Stojanka
da si ti opustjela
i da si nas napustila!...
Sa ceste preorane,
sa mrtvih psina sto im djeca nasa sudise,
kad oci uznesem uz tvoje kosate strane,
u mom srcu - ko u tvom gnijezdu -
jedno ptice prokljuvava,
jedna vjera procvjetava:
Ti si moje sinove,
ti si, sele, svoje dzinove
u pletenice zelene savila,
pa cutis nad Knespoljem
i obrve teske sastavljas
i u srcu,
ko u kotlu plamenom,
mijesas svetu osvetu!
Osvetu, seko, osvetu!
Okaj mi sina Srdjana,
okaj mi sina Mrdjana,
okaj mi sina Mladjena:
Kise je zeljno sveto Ilinje,
a Knespolje osvete presvete!
Sveti nas, seko Kozaro,
okaj nas smrtno, krvavo,
cujes li jednu uku veliku
od one strane otkud sunce izlazi? ...
Nju mi je Mladjen cesto pominjo:
„Ako poginem, majko Stojanko,
mene ce okajat pomajka Kozara,
mene ce okajat pramajka Rusija,
nece, majko, dugo potrajat,
cuce se jedna uka velika!"
I ne vidim od rose ocinje,
vec samo cujem: uka pocinje!
Uka, seko, uka velika
s daleke strane otkud sunce izlazi,
ko da planinom gude jugovi!
To ide vojska, sve covjek do covjeka,
oblak vojske, vojska srdita:
Kad bi sve gromove, seko vjekovjeka,
sto su ti mrcevnom kosom igrali
vjecine vjecina, -
u jedan tresak i rsak slozila,
on ne bi bio toj uki velikoj
ni jeka jekina:
tolika, sele, vojska udara,
toliko srditih nasrce Srdjana!
Tresak, seko, rsak do neba
s daleke strane otkud sunce izlazi:
Koliko ljutih te izrani kursuma,
koliko ljutih me nahrani jadova,
toliko, sele, iz tog rsuma,
toliko mrgodnih namice Mrdjana!
Tresak i rsak zemlju premecu
pa sijevci, sejo, nebom prelijecu
od one strane otkud sunce izlazi:
Kada bi svaku suzu stociju,
sto majcinu,
sto djeciju,
(i kraviju,
i ovciju!)
po zbjegovima sto potece s ociju,

sto potece i u tebe utece, -
sve suze kad bi na list zelen skapila
pa suncu ranom sa njeg zrake vratila:
toliko, sejo, sijeva sijevaka,
toliko krilatih nalijece Mladjena!...
O, nije, sejo, ovo rosa ocinja,
dva Ilinja sto oci moje opcinja,
vec pred tom vojskom eno covjeka,
za celo svu je vojsku nadrasto
- a osrednjeg je uzrasta -
oci su mu - evandelja stovjeka,
a Rusija - kosa mu grgurasta,
i sav trepti ko od prede vilinje:
Ide tako, usred silna gromora,
- takav nam se prisniva na Ilinje -
i smijesi se, sve mu igra brk,
sto bi se njime Mladen salio
da bi ga jednom vidjet volio
vec. da je njegovo odavde do mora!
Cujes li, sele Kozaro,
cujes li uku veliku? ...
Razvijaj kose zelene,
seka te zaklinje Stojanka,
rasplici mrke pletenice,
pustaj nam dzinove vilene,
nek skotskom krvi
oboje
tri nase vode ledene,
nek mrljinama skotskim,
za zrnate psenice,
zemlju nasu
pognoje!

Cujes li, sele vesela,
cujes tu uku veliku? ...
Gudi zemlja, zemlja vascijela:
Otiskuje se vojska golema od moskovskoga Jerusolema,
siri jele,
zelena sele,
prosipaj celicne pcele
niz zemlju nasu
na krvavu pasu!
Znaj:
Kad bi se utroba moja oplodila,
jos bih tri Mladjena,
i tri bih Mrdjana,
i tri bih Srdjana
porodila,
i ljutom dojkom odojila,
i svatri tebi poklonila!
Stani mi stamena,
u dvije zmije uzvij obrve,
u ljut ugriz stegni vilice,
i iz svake zilice
srkni jeda mamena
pa ga uzdi na ognjene nozdrve
u tri ziva plamena,
u tri ziva Mladjena,
u tri ziva Mrdjana,
u tri ziva Srdjana,
u ilinska tristaitri plamena,
cikni, sele, stoglavo,
stuci ih, seko, storuko
nek im nema ni traga ni znamena,
nek se pamti gdje je raka trojaka:

Ovdje snagom doji Stojanka,
bunom pita Kozara pomajka,
vjerom hrani Rusija pramajka,
tri se majke ovdje sastaju:
Ko god nam doso da ambare izaspe,
i torove pune da nam razaspe,
i krcata da nam ulista
pbsasne,
i da pogasne
ognjista
- a loza mu od kletve ne pomrla -
djeca ce mu zalud ovud skitati
i za kosti pitati,
jer ce ovdje, gdje je samrt vrsaj zavrgla,
i vrsuci krvlju liptala,
pa na koncu svoju samrt ovrhla:
ko krv danas, sutra med proliptati,
med i mlijeko djeci nasoj do grla -
zemlja ce nam u sunce prociktati!

Ivan Goran Kovacic,,,,,,"JAMA"

I

Krv je moje svjetlo i moja tama.
Blazenu noc su meni iskopali
Sa sretnim vidom iz ocinjih jama;
Od kaplja dana bijesni oganj pali
Krvavu zjenu u mozgu, ko ranu.
Moje su oci zgasle na mome dlanu.
Sigurno jos su treperile ptice
U njima, nebo blago se okrenu;
I cutio sam, krvavo mi lice
Utonulo je s modrinom u zjenu;
Na dlanu oci zrakama se smiju
I moje suze ne mogu da liju.
Samo kroz prste kapale su kapi
Tople i guste koje krvnik nadje
Jos gorcom mukom duplja koje zjapi
Da bodez u vrat zabode mi sladje:
A mene dragost ove krvi uze,
I cutio sam kaplje kao suze.
Posljednje svjetlo prije strasne noci
Bio je bljesak munjevita noza,
I vrisak, bijel jos i sad u sljepoci,
I bijela, bijela krvnikova koza;
Jer do pojasa svi su bili goli
I tako nagi oci su nam boli.
O bolno svjetlo, nikad tako jako
I ostro nikad nisi sinulo u zori,
U strijeli, ognju; i ko da sam plako
Vatrene suze s kojih duplje gori;
A kroz taj pako bljeskovi su pekli,
Vriskovi drugih mucenika sjekli.
Ne znam koliko zar je bijesni trajo,
Kad grozne kvrge s duplja rasti stanu,
Ko kugle tvrde, i jedva sam stajo.
Tad spoznah skliske oci na svom dlanu
I rekoh: "Slijep sam, mila moja mati,
kako cu tebe sada oplakati..."
A silno svjetlo, ko stotine zvona
Sa zvonika bijelih, u pameti
Ludoj sijevne: svjetlost sa Siona,
Divna svjetlost, svjetlost koja svijeti!
Svijetla ptico, Svijetlo drvo! Rijeko!
Mjesece! Svjetlo ko majcino mlijeko!
Al ovu strasnu bol vec nisam ceko:
Krvnik mi rece: "Zgnjeci svoje oci!"
Obezumljen sam skoro preda nj kleko,
Kad grc mi saku gustom sluzi smoci;
I vise nisam nista cuo, znao:
U bezdan kao u raku sam pao.

II

Mokracom hladnom svijestili me Cuske
Dijelili, vatrom podigli me silom;
I svima redom probadali uske
Krvnici tupim i debelim silom
"Smijte se!" — ubod zapovijedi prati —
Oboce svima pred krst cemo dati!"
I grozan smijeh, cerekanje, grohot
Zamnije ko da grohocu mrtvaci;
I same klace smete ludi hohot
Pa svaki bicem na zrtve se baci.
A mi smo dalje u smijanju dugu
Plakali, praznih duplja, mrtvu tugu.
Kada smo naglo, ko mrtvi, umukli
(Od straha valjda sto smo ipak zivi),
U red za uske otekle nas vukli,
I nijemi bol na stranu sve nas privi;
(U muku culi iz sume smo pticu):
provlacili su kroz uske nam zicu
I svaki tako, kada bi se mako,
Od bola strasna muklo bi zarezo.
"Sutite!" — rikne krvnik — "nije lako,
Al potrebno je da tko ne bi bjezo."
I nitko od nas glavom da potrese
I drugom slijepcu ljuti bol nanese.
Krvozednike smiri zican lokot
I umorni su u hlad bliski sjeli;
I zacuo se vode mrzli klokot
U zarku grlu, i glasno su jeli,
Ko poslije teska posla; zatim stali
Jedan sa drugim da se grubo sali.
Zaboravili kao da su nas:
Zijevali, vjetre pustali su glasne.
"Eh, jednu malu vidio sam danas..."
Dobaci netko, uz primjedbe masne.
I opet klokot hladna vina ili vode
Trgne slijepce — zica me probode.

III

U mome redu pocela da ludi
Neka zena. Vikala je: "Gori!
Ljudi, gori! Kuca gori! Ljudi!"
A zica ljuto pocela da pori
Nabreknute, grozne nase usi.
Na tla se zena ugusena srusi.
"Dupljasi! Core! Lubanje mrtvacke"
Sove! U duplja dat cemo vam zere
Da progledate! Vi, corave macke!"
Zarezi pijan koljac kao zvjere
I slijepcu nozem odcijepi lice
Od uha sto se zaljulja vrh zice.
Urlik i teski topot slijepe zrtve
(Sto bjezec kroz mrak uvis noge dize),
I brz trk za njom, sred tisine mrtve,
I tupi pad, kad lovca noz je stize
O, taj je spasen! — rekoh svojoj tami
Ne opazivsi da nas vode k jami.
Srce je muklo supljom grudi tuklo;
Tad druga srce preko zice zacuh.
Lupanje ludo naprijed nas je vuklo.
(Sto srce skacu kad u mraku placu!)
I od te lupe progledah kroz rupe:
U jasnom sjaju misli mi se skupe.
I vidjeh opet, ko jos ovog jutra,
Duboku jamu, juce iskopanu.
Napregnuh sluh da cujem kad unutra
Uz tupi udar prve zrtve panu.
Ostrom svijesti odlucuh da brojim:
Ja, pedeseti sto u redu stojim.
I cekao sam. Skupljao sam tocne
Podatke: tko je vec nestao straga,
Tko sprijeda — zbrajo, odbijao, dok pocne
Udaranje, padovi. Sva snaga
mozga u jasnoj svijesti se napregnu
Da promjene mi paznji ne izbjegnu.
Negdje je cvrcak pjevo; oblak pokri
Zacas u letu sjenom cijelo polje.
Cuo sam kako jedan krvnik mokri,
A drugi stao siroko da kolje.
Sve mi to zasja u sluhu ko u vidu.
Sa bljeskom sunca na noznome brdu.

IV

Kad prva zrtva pocela da krklja,
Cuh meki udar, i mesnata vreca
Padase dugo. Znao sam: u grkljan
Dolazi prvi ubod, medju pleca
Drugi, a ruka naglo zrtvu grune
U jamu gdje ce s drugima da trune.
Netko se mrtvo ispred mene slozi
Il iza mene, riknuvsi od straha,
A ja udarce silnom svijesti mnozih,
Odbijajuci pale istog maha,
Mada sam svakog — sto kriknu, zagrca —
Cutio kao ugriz u dno srca.
Covjek iz jame jeco je ko dijete,
Tek priklan; cikto jezivo mu glasak.
Streptih da racun moj se ne pomete.
Tad buknu u dnu bezdna bombe prasak.
Tlo se zaljulja. Klonuce me svlada.
Nestala u spas posljednja mi nada.
Al silna svijest paznjom me opsjednu:
U sluh se zivci, krv, meso i koza
Napregli. Zbrojih trideset i jednu
zrtvu; sezdeset i dva boda noza.
Sluso sam udar kojom snagom pada,
I meni opet vratila se nada.
Na jauk iz bezdna sada nova prasne
Bomba uz tutanj. I mrtva tjelesa
Padahu sad uz pljuske manje glasne,
Kao u vodu, povrh kase mesa.
Uto ocutjeh da po krvi klizem.
Protrnuh: evo, i ja k jami stizem!

V

O vidio sam, vidio sve bolje,
Ko da su natrag stavljene mi oci:
I bijelu kozu, i noz koji kolje,
I zrtve (kao jagnjad sto se koci
Caskom pred klanje, al u redu blize
Korak po korak mirno k nozu stize).
Bez prekidanja red se dalje mico
— Ko da na celu netko nesto dijeli —
Nit je tko viko, trzo se, narico;
Na zezi strasnoj tih su nas zeli
Ko mrtvo klasje koje jedva susti.
(To se cula krv sto iz grla pljusti.)
Korak po korak posli smo; stali opet:
Krkljanje, udar, pad i opet korak.
Zacuh zvuk jace. Ukocen, ko propet,
Stadoh. Na usni tudje krvi gorak
Okus ocutjeh. Sad sam bio treci
Sto jamu ceka u redu stojeci.
Strasna mi tama, od sljepoce gora,
Sav um pomuti i na cula leze,
I za njom svjetlost ko stotine zora:
Iskro! Strijelo! Plamene! Snijeze!
Silno svjetlo bez ijedne sjene,
Ko ostar ubod igle usred zjene.
Drug se preda mnom natrag k meni nago,
Kao od grca; onda je zastenjo,
Naprijed posrno, uzdahnuo blago —
I tihi uzdaj s krkljanjem mu jenjo.
Surva se, pljusnu kao riba Zine
Preda mnom prostor bezdane praznine.
Sve pamtim: naprijed zaljuljah se, natrag,
Bez ravnovjesja — kao da sam stao
Jezive neke provalije na prag,
A iza mene drugi ponor zjao.
Bijela strijela u prsi mi sinu,
Crna me sinu s pleci. U dubinu.

VI

U bezdanu uma jeza me okrijepi.
Osjetih hladno truplo gdje me tisti,
Hladnost smrti da mi tijelo lijepi.
Strah svijescu sinu: Neka zena vristi!
U jami sam — tom zdrijelu naseg mesa;
Ko mrtve ribe studena tjelesa.
Lezim na lesu: kupu hladetine,
Mlohave, sluzne, sto u krvi kisne,
I spas sa jezom iz leda me vine:
Svijest munjom blisne kada zena vrisne.
Okrenuh se, u groznici tad k vrisku
Pruzih ruku: napipah ranu sklisku.
I prvi puta sva zivotna snaga
Nad lesevima stala da se skuplja;
Na vrisak skrenuh ruku, i u duplja
Lubanje zaboh prste; tijela naga
Ko da su sva zavristala u jami —
Sav pako jeknu jezivo u tami.
Bomba ce pasti! Uzasnuh se prvo;
U grcu strasnu zgrabih rukom nize.
Zakoljak nadjoh grozan. Les se rvo
Sa mnom i na me poceo da klize.
Krkljo mu grkljan u krvavoj rani;
Korake zacuh i glasove vani.
O boze moj, zagrlila me zena
Sad zagrljajem druge svoje smrti:
Kako joj koza lica nagrbljena...
Starice! Bako! I uzeh joj trti
Koscate ruke, i zarko ih ljubih.
Cinilo mi se: mrtvu majku ubih.
Cuo sam kako umiruci stenje,
I pozelio ludo da ozivi.
Sve leseve tad molih oprostenje.
Ocutjeh tvrdu usnu gdje se krvi —
Obeznanih se. Kad sam opet skido
Mrak nesvijesti, jos sam gorko rido.

VII

Usutjeh. Sam sam medj truplima lednim,
A studen smrti na ledja mi sjela,
Na udove. U ledu mrtvih zednim
Vatrama nepca, jezika i zdrijela.
Led smrti suti. U njem pako gori.
A nigdje vriska da samoca ori.
Taj grozni teret sto na meni lezi,
Ni smrtnim ledom nece da priusti
Hladnocu grla; a biva sve tezi:
Odjednom skoro viknuh: voda pljusti!
Cujem gdje s vrha po truplima tece;
Ah, studen mlat! — al pece, pece, pece!
Po goloj kozi, po ledjnome jarku,
Niz trbuh, prsa, slabine i bute
Potocic studen pali vatru zarku,
Dube u mesu kanalice ljute.
I kad na usnu mlazic zarki kapno,
Opaljen jezik kusnu zivo vapno!
Puna je jama: Na lesine liju
Vapno da zivim strvine ne smrde.
O hvala im, nas mrtve sada griju
Plamenom svoje samilosti... Tvrde
Leseve cutim: trzaju se goli,
Ko mrtve ribe kad ih kuhar soli.
Taj zadnji trzaj umiruceg zivca,
Taj cudni drhtaj na kojem sam plivo
Ucini da sam blagosiljo krivca:
O gle! jos truplo kraj mene je zivo —
To starica me hladnom rukom gladi,
Jer zna da moji ne prestase jadi!

VIII

Kada se mrtvi val zivota stiso,
Korake zacuh ko daleku jeku:
Netko je jamu par puta obiso;
I nasta mir ko mir u mrtvu vijeku.
pomakoh nogu, stegnuh lakta oba —
Ko grobar kad se izvlaci iz groba.
Zaprepastih se: lesevi se micu,
Klizu nada me, polako se ruse —
Smiju se, placu, hropocu i vicu,
Pruzaju ruke i bijesno me guse...
Osjecah nokte, straznjice, bokove,
Trbuhe, usta sto me ziva love.
Prestavljen stadoh. Stadose i oni.
Sad je tezina manja. Mrtva noga
Pala mi preko ramena. Ne goni
Nitko me vise! — rekoh sebi; — To se
O vratu tvome splele zenske kose.
Prostrujo hladan zrak na moja usta
Kroz sloj leseva: izlazu sam blizu!
I srknuh utopljenicki: krv gusta
kroz nosnice u grlo ostro briznu.
Smijo sam se — al da me netko tako
Nakreveljena vidje, taj bi plako
Il bi od straha sledio se, nijem
Pred tom rugobom. Jer, sto da se tjesim:
Odsad ce ljudi mislit da se smijem
Kad placem, i da placem kad se smijesim.
Ta prazna duplja, gnijezda grozne tame,
Sjecat ce svijet na crno zdrijelo jame.
I sama sebe osjeco sam krivim
Sto ostavljam u bezdnu te mrtvace,
Jer zrak je ovaj ziv... a ja ne zivim...
I cekah da me opet natrag bace.
Al rana zivim bolom: ziv si! rece.
Sabrah se. Vlaga! S njom se spusta vece.

IX

O, nikad nisam ocekivo tamu
S tolikom ceznjom. Pazi! rosa klize
Niz trupla dodje do mene, u jamu!
Uzaren jezik poceo da lize
Kaplje sa ruku, nogu mrtvih tijela
Sto su se na me ko zlijeb nadnijela.
Pomamno sam i divlje se penjo,
Gazio prsa i trbuhe grubo —
I kad bi mrtav zrak iz trbuha stenjo,
Nisam vec trno. Vuko sam i skubo
Dugacke kose, uspinjo se mesom,
Podjaren cedjom kao ludim bijesom.
Nisam osjeco bola, straha, stida;
Obarah les za lesom, grabih plazih
Po njima ko po zemlji sto se kida.
A mozda svoju mrtvu sestru gazih,
Susjeda vukoh, lomih njeznu dragu.
Zedj mi je dala bezumlje i snagu.
Kad sam se divlje iz jame izvuko,
Zaboravih svijest, oprez, da l je mrko:
Tlom krvavim sam puzo, tijelo vuko
Do trave: zvjerski, zivinski je srko;
Uranjo u nju, jeo je i guto
I ko po rijeci livadom sam pluto.
Dozvah se: usta, punih trave, lezim,
Gorim, ledenim: u teskoj sam mori.
Spasen! O, kamo, kamo sad da bjezim?
Zadrhtah: pjesma krvnikova ori.
Daleko. Nasim mukama se ruga.
I mrznja planu. Ostavi me tuga.

X

Odjednom k meni miris paljevine
Vjetar donese s garista mog sela;
Miris iz kog se sve sjecanje vine:
Sve svadbe, berbe, kola i sijela,
Svi pogrebi, naricaljke, opijela;
Sve sto je zivot sijo i smrt zela.
Gdje je mala sreca, bljesak stakla,
Lastavicje gnijezdo, iz vrtica dah;
Gdje je kucaj zipke sto se makla,
I na traku sunca zlatni kucni prah?
Gdje je vretena zuj, misir hljeba
Sto s domacim sturkom slavi zivot blag;
Gdje su okna s komadickom neba,
Tiha skripa vrata, sveti kucni prag?
Gdje je zvonce goveda iz stale
Sto, ko s daljine, zvuk mu kroz star pod
U san kapne; dok zvijezde pale
Stoljeca mira nad sela nam i rod.
Nigdje placa. Smijeha. Kletve. Pjesme.
Mjesec, putujuci, na garista sja:
Ugasnuo s dola dalek jecaj cesme,
Crni se na putu lesina od psa...
Zar ima mjesto bolesti i muka
Gdje trpi, pati, strada covjek ziv?
Zar ima mjesto gdje udara ruka
I zivis s onim koji ti je kriv?
Zar ima mjesto gdje jos vriste djeca,
Gdje ima otac kcerku, majku sin?
Zar ima mjesto gdje ti sestra jeca
I brat joj stavlja mrtvoj na grud krin?
Zar ima mjesto gdje prozorsko cvijece
Rubi jos radost i tazi jos bol?
Zar ima veceg bogatstva i srece
Nego sto su skrinja i klupa i stol?
Iz sume, s rikom gora, prasak muko
Zatutnji. Za njim tanad rasprseno
Ciknu, ko djeca njegova. Pijuko
Nada mnom zvuk visoko, izgubljeno.
Bitka se bije. Osvetnik se javlja!
Osvijetli me radost snazna poput zdravlja.
Planu u srcu sva ognjista rodna,
Osvetom buknu krvi prolivene
Svaka mi zila, i ko usred podna
Sunce Slobode razbi sve mi sjene.
Drzec se smjera garisnoga dima,
Jurnuh, poletjeh k vasim pucnjevima.
Tu ste me nasli lezati na strani,
Braco rodjena, neznani junaci,
Pjevali ste, i ko kad se dani
Siroka svjetlost, kao bozji znaci,
Okupala me. Rekoh: zar su snovi?
Tko je to pjevo? Tko mi rane povi?
Ocutjeh na celu meku ruku zene;
Sladak glas zacuh: "Partizani, druze!
Pocivaj! Muke su ti osvecene!"
Ruke se moje prema glasu pruze,
Bez rijeci, i dosegnuh njezno lice,
Kosu i pusku, bombu vidarice.
Zajecao sam i jos i sad placem
Jedino grlom, jer ociju nemam,
Jedino srcem, jer su suze macem
Krvnickim tekle zadnji puta. Nemam
Zjenice da vas vidim i nemam moci,
A htio bih, tugo! — s vama u boj poci.
Tko ste? Odakle? Ne znam, al se grijem
Na vasem svjetlu. Pjevajte. Jer cutim
Da sad tek zivim, makar mozda mrijem.
Svetu Slobodu i Osvetu slutim...
Vasa mi pjesma vraca svjetlo oka,
Ko narod silna, ko sunce visoka.