,,,,,Onda sanjam. Vidim, polje ravno, k'o nacrtano. Staza neka, isto po sred te ravnice, vodi do nakupine kamenja, lijevo su neke zidine, neka utvrda, sto li. A onda, kao da unilazim u tisinu, pa i prostor se sakuplja – nadjem se medju gromadama kamenja, neki su kao krovista kuca na dvi vode, neki samo 'nako plosnati stoje. U snu, medju njima, pjevam i u isti tren sanjam da spavam. To me obuzima i glas u glavi sapce: … "i Roma se ne dotikaj, oni su nedodirljivi"!
==========================================
,,,,,,,,,
